Vodič za kupovinu bicikla

Odlučili ste da nabavite bicikl, ali ne znate kakav. Evo teksta koji bi trebalo da Vam pomogne u tome.

Dve početne stavke su Vaš budžet i Vaša visina.


Ako Vam je budžet vrlo ograničen odabir bicikla Vam je znatno olakšan i izbor sužen. U slučaju da imate više novca koji ste spremni da potrošite na bicikl stvari se znatno komplikuju. Ako sebi kupujete prvi rekreativni bicikl logično Vam je da na njega niste spremi da potrošite previše novca. Ne znate da li će Vas želja držati ili će bicikl ubrzo samo skupljati prašinu u Vašem podrumu. Na ovaj način sebe dovodite u paradoksalnu situaciju. Što bolji bicikl kupite osećaj tokom vožnje će biti bolji. Bicikl će lakše ubrzavati, lakše održavati brzinu, preciznije menjati brzine,... Jedino udobnost nije uvek direktno proporcionalna uloženom novcu jer prelaskom na takmičarsku kategoriju bicikala novac ulažete u funkcionalnost umesto u udobnost. Dakle, potrebno je napraviti optimalni kompromis i izabrati bicikl koga ćete lako prodati u slučaju da želja ne potraje, ali isto tako i bicikl koji ćete lako moći poboljšati ili zameniti za bolji u slučaju da se takva potreba pojavi. Tražite bicikl koji poseduje dobar ram i kvalitetnu vilu jer je to osnova svakog bicikla.

Što se Vaše visine tiče, ona je osnova za izbor adekvatne veličine rama.
Ako budete tražili savet od starog bicikliste, koji više baš i nije u materiji dobićete savet tipa "ti si 180cm, dakle treba ti planinski bicikl od 19 inča". Da je još uvek 20. vek to bi i bilo tačno, međutim to vreme je prošlo. Nekdad su bicikli bili standardizovani u smislu da ste na osnovu visine rama znali koji Vam bicikl odgovara. Međutim, pošto su proizvođači tada bili prinuđeni da se drže iste visine rama za određeni raspon visina vozača razvoj bicikala je bio veoma usporen. Početkom ovog veka ta tradicija je prekinuta tako da danas svaki proizvođač radi na svojoj geometriji i visina rama nema apsolutno nikakvu važnost. Veličina rama je kao i veličina odeće, ali se ovde u prvom planu ne nalazi Vaša masa. Dakle svi bicikli se kao i odeća mogu razvrstati u nekoliko osnovnih veličina XS, S, M, L, XL, XXL. Neki proizvođači imaju i međuveličine poput S/M, M/L,..... Uopšteno gledano, ako kupujete rekreativni bicikl koji ćete za rekreaciju i koristiti onda se možete voditi sledećim dimenzijama.

XS za visinu ispod 160cm
S 155-172cm
M 165-182cm
L 175-192cm
XL 185-202cm
XXL za visinu iznad 195cm

Ove dimenzije nisu apsolutne i najbolje je proveriti ih na sajtu samog proizvođača za model koji razmatrate. Kao što vidite dimenzije se preklapaju u nekim visinskim opsezima (recimo ljudima visine 175-182 cm odgovara i M i L veličina). To ne znači da ako se nalazite upravo u tim zonama visine Vama podjednako odgovaraju obe veličine. Koja Vam u tom slučaju veličina tačno odgovara zavisi od vaše konstitucije (dužine ruku i nogu) i stila vožnje. Ipak, za rekreativnu vožnju u ovim graničnim zonama pravu dimenziju rama možete postići i zamenom lule i oblika kormana. Ako ste visoki 175cm a kupili ste L bicikl, postavljanjem kraće lule možete dobiti odgovarajuću poziciju. Takođe, ako ste visoki preko 180cm a imate M ram, možete postaviti za nijansu dužu lulu i recimo ravni korman zameniti podignutim (takozvanim rajzerom).Što se stila vožnje i dimenzija rama tiče, ako ste u graničnoj zoni, za agresivniju terensku vožnju će Vam bolje pristajati manji ram. Ako su pak duže vožnje sa dugim asfaltnim pravcima Vaš stil, onda svakako treba da izaberete veći ram.Postoje proizvođači koji sveoje bicikle proizvode samo u 2 ili 3 veličine. Osim ako su u pitanju specifični bicikli poput rasklopivih bicikala, BMX-a,..., izbegavajte ove proizvođače. Oni nude ramove kojima visina i dužina nisu u pravilnoj srazmeri već su ramovi najčešće veoma kratki za svoju visinu. Na taj način, da bi pokrili kompletan dijapazon visine kupaca niskim ljudima prodavci mere dužinu rama, visokim visinu rama i ispada da jedna ista veličina odgovara i vozaču visokom 160 i vozaču visokom 185 što nije moguće.

Sada,kada ste utvrdili budžet i veličinu bicikla, vreme je da se odredite po pitanju vrste bicikla.
Trenutno postoji više desetina kategorija bicikala, međutim većina tih kategorija su uskonamenski bicikli kakve nema potrebe da razmatrate kada je u pitanju Vaš početnički rekreativni bicikl. Uskonamenski bicikli će Vam uglavnom zadati glavobolje jer sa početničkom veštinom nećete moći da ga koristite u situacijama za koje je konkretno namenjen. Sa druge strane u svim ostalim situacijama to neće biti adekvatan bicikl. Dakle ograničićemo se na nekoliko osnovnih kategorija:

1. drumski bicikl (trkački bicikl ili specijalka)
2. fitnes - hibrid bicikl
3. gradski bicikl (City)
4. treking bicikl
5. turing bicikl
6. planinski bicikl bez zadnjeg amortizera
7. planinski bicikl sa zadnjim amortizerom

Pošto je ovaj tekst pisan za sajt www.serbiaoutdoor.com prvenstveno ćemo se baviti biciklima iz poslednje 2 kategorije koji su namenjeni upotrebi u prirodi.

1. Drumski bicikl. Ovaj bicikl Vam kao rekreativcu i početniku može pružiti uživanje isključivo ako u blizini mesta gde živite imate obilje kvalitetnih i dobro održavanih asfaltnih puteva ili čistih i ne previše opterećenih biciklističkih staza. Dakle, najverovatnije pogrešan izbor za početnika u Srbiji. To su bicikli namenjeni brzim vožnjama, ali upravo zbog toga poseduju izuzetno uske gume i osetljive točkove kojima standardni naši pitevi ne prijaju previše. Takođe, voziti ih gradskim biciklističkim stazama nema previše smisla jer zbog uobičajenih prepreka i gužvi na stazama uskim poput ovih u Srbiji nemate prilike da iskoristite potencijal ovih bicikala. Takođe, zbog aerodinamičnog položaja udobnost ovakvih bicikala je znatno manja od svih ostalih kategorija. Da rezimiramo, drumski bicikl nikako ne treba biti Vaš prvi i jedini bicikl. Uredu je da ga imate za povremene duže vožnje van gradova. Ipak kao početniku, rekreativcu ako drumski kupite kao osnovni bicikl velika je verovatnoća da biciklizam neće dobiti priliku da Vas dovoljno privuče. To je pravi bicikl za vas u slučaju da je želite da sa što manje napora pređete relativno velike kilometraže na odličnim, neopterećenim asfaltnim stazama i apsolutno ništa drugo od bicikla ne očekujete.

2. Fitnes - hibrid bicikli. Pokušaj da se drumski bicikl učini udobnijim, a da se pri tome minimalno izgubi na brzini. Ovi bicikli poseduju ram, točkove i veći deo mehanike drumskog bicikla, ali uz ravni korman, a ručice kočnica i menjača svojstvene za treking i planinske bicikle. Ukoliko Vam bicikl služi kao zamena ili dopuna za trening, ovo je logična odluka. Bicikl sjajan za kratke i brze vožnje po asfaltiranim parkovima i biciklističkim stazama. Dakle opcija koja nije idealna za uživanje u prirodi niti za takozvani gradski komjuting (prevozno sredstvo po gradu), ali će te nakon završenog posla moći da veoma brzo odvozate svoj omiljeni gradski krug.



3. Gradski bicikl. Prava odluka ako ste rešeni da automobil i gradski prevoz zamenite biciklom. Postoje u najrazličitijim oblicima, počevši od onih na kojima je izbačeno sve osim najpotrebnijih stvari pa do bicikala koji na sebi imaju sve potrebne i nepotrebne detalje. Danas su sve popularniji single speed i fixed gear bicikli. Bicikli koji ne poseduju menjač brzina ili je čak prenos putem lanca direktan tako da se i točak okreće uvek, u smeru okretanja pedala. Ako niste sjajno utrenirani biciklista sa ekscentričnim stavom o tome kako bicikl treba da izgleda i potrebom da se dokažete sebi ali i drugima, preskočite ovu varijantu. Možda mislite da ćete izgledati kul, ali niste ni svesni kroz kakav pakao ćete prolaziti pokušavajući da tako izgledate. Gradski bicikli često poseduju prenos sa menjačem unutar same zadnje glave bicikla. Na ovaj način, menjački mehanizam je zaštićen od spoljašnjih uticaja i sve znatno elegantnije izgleda. To je sasvim adekvatno rešenje ako Vam nije neophodan širok raspon brzina, ali i ako Vam masa ne igra preveliku ulogu. Ovaj sistem je znatno teži od klasičnih menjača. Takođe, gradski bicikli često poseduju i nezavisne izvore napajanja za svetla u vidu dinama u glavi prednjeg točka ili kao klasičan dinamo. Zbog toga Vam se ne može desti da Vas mrak iznenadi i zatekne negde bez svetala ili praznih baterija. Osnovna mana ovih bicikala je njihova masa. Često su teški i preko 15kg, ali za slučaj da ih koristite kao prevozno sredstvo a ne sportski rekvizit to Vam neće biti od presudne važnosti Među gradske bicikla spadaju i takozvani sklopivi (folding) bicikli. To je moderna varijanta nekadašnjih poni bicikala. Projektovani su da nakon sklapanja zauzmu svega delić prostora Vašeg stana ili prtljažnika a pri tome su potpuno upotrebljivi u saobraćaju. Takođe postoje i sklopivi bicikli u punoj veličini (26" recimo) koji zamenjuju standardne gradske ili planinske bicikle i kod kojih na uštrb težine dobijate bicikl koji možete smestiti u ugao svog malog stana.

4. Treking bicikl. Hibridna verzija planinskog bicikla. Pokušaj da se planinski bicikl učini bržim pomoću većih točkova i užih guma. To je rekreativni bicikl namenjen kako za asfalt tako i za neasfaltirane puteve. On može poslužiti u većini situacija u kojima se rekreativni biciklista početnik može naći. Ovi bicikli poseduju prednji amortizer, kvalitetne kočnice (često hidraulične disk kočnice), širok spektar prenosnih odnosa. Trekingom ćete po gradu biti podjednako brzi kao i gradskim biciklom, ali ako poželite da se provozare makadamskim ili zemljanim putem takođe nećete imati problema. Zbog velikih točkova i najčešće nešto kraćih kurbli (pogonskih poluga) teže ćete ubrzavati i voziti uzbrdo nego na planinskom biciklu. Ovakvi bicikli namenjeni su vozačima koji žele slobodu i sigurnost koju daje planinski bicikl ali komfor i udoban položaj poput onog na gradskim biciklima. Imajte u vidu da na planinski bicikl možete staviti gume širine poput onih na trekingu, ali na treking nikada ne možete montirati gume kojima bi ste mogli voziti po nekom ozbiljnijem terenu. Dakle pre kupovine razmislite gde ćete sve voziti bicikl. Mehanika za treking bicikle, osim u najvišim kategorijama se poklapa sa mehanikom na planinskim biciklima. Osnovna razlika u mehanici je veličina lančanika srednjeg pogona (kod trekinga oni imaju više zuba) i kočnice koje su zbog namene nešto "jače" na planinskim biciklima. Takođe, treking bicikli uglavnom koriste manje kvalitetne i manje osetljive prednje amortizere iz razloga što čitav koncept bicikla nije namenjen za situacije za koje bi kvalitetniji amortizer bio potreban.

5. Turing bicikl. Ova kategorija se često meša sa treking biciklima, mada gotovo da nema sličnosti. Trekinzi su namenjeni dnevnim turama dok su turinzi bicikli prilagođeni višednevnim putovanjima. Turing bicikli predstavljaju spoj gradskih, drumskih, treking i planinskih bicikala ali sa osobenostima karakterističnim za ovo vrstu bicikala. Ovo je jedina kategorija bicikala kod kojih čelični ram ima prednost u odnosu na ostale materijale. Ramovi su često i aluminijumski, ali varijanti u karbonu nema, na prvom mestu zbog namene ovih bicikala. Pošto će na putovanju svakako biti natovareni gomilom prtljaga, ušteda na masi od kilogram i manje nije previše bitna. Sa druge strane, čelični ram možete popraviti u gotovo svakom selu i gradu, dok ćete se oko aluminijumskog rama pomučiti da nađete stručnog varioca. Ovi bicikli nisu ono što treba da gledate kao svoj osnovni, rekreativni bicikl. Zbog velikog broja detalja koji bi vam bili potrebni na višednevnom putovanju, turing bicikli su kako teški tako i vrlo skupi a pri tome mogućnosti ovih bicikala nećete moći da iskoristite u rekreativnoj upotrebi.

6. Planinski bicikl bez zadnjeg amortizera. Ako planirate da Vam bicikl osim kao prevozno sredstvo često služi i za rekreaciju, ovo je verovatno najoptimalnija opcija. U jednom biciklu dobijate sve. Ako ga koristite po asfaltu, montirate uske gume bez većih krampona. Ako Vam je pak priroda cilj, široke gume sa velikim kramponima su prava stvar. Raspon prenosa Vam omogućuje da Vam najteži prenosi neće biti potrebni ni da bi održavali brzinu od 35km/h (što kako rekreativac teško da ćete fizički moći da postignete). Sa druge strane zahvaljujući najlakšim - reduktorskim prenosima i polugama srednjeg pogona dužim nego na ostalim kategorijama bicikala, moći ćete da se popnete uz strmine koje bi Vam na ma kom drugom tipu bicikala bile nezamislive. Geometrija planinskog bicikla (manji i kompaktniji od svih predhodno navedenih), prednji amortizer, izuzetno snažne kočnice i mehanika prilagođena najgorim terenskim uslovima omogući će Vam da se kroz prirodu krećete brzo i sigurno, uživajući u okolini a ne boreći se za život. Led svetla na kojima baterije traju danima i blatobrani koji se lako postavljaju i uklanjaju otklanjaju mane previše sportske konstrukcije planinskih bicikala. Zbog toga ovakav bicikl možete koristiti u apsolutno svakoj situaciji kao i sve ostale kategorije. U rekreativnoj vožnji po asfaltu ovi bicikli jesu sporiji nego prve 2 kategorije, ali kod rekreacije pređeni put i nije presudan već potrošena energija koja je za isto vreme jednaka. Sa druge strane ako bicikl koristite kao prevozno sredstvo, na planinskom biciklu nećete biti primetno sporiji, ali ćete svakako u saobraćaju biti sigurniji. Kod planinskih bicikala se pojavljuje i problem izbora točkova.Naime, poslednjih godina osim standardnih točkova od 26" svoje tržište su našli i točkovi od 29" i točkovi od 27,5". Čemu to? Veći točak lakše prelazi preko prepreka teže tone u meku podlogu, bolje drži u krivinama. Ako bicikl sa točkovima od 26" poredimo sa automobilom, onda su 27,5" i 29" točkovi ekvivalenti točkovima džipa. Prečnik samog obruča 29" se poklapa se obručom 28", ali je profil gume je ono što ga čini većim. Dakle teorijski, točkovi sa treking bicikala se mogu koristiti na planinskim 29-kama i obrnuto. Ovo je tačno samo u teoriji, mada neki proizvođači niže klase to uporno negiraju i zloupotrebljavaju. Naime, bez obzira na spoljni prečnik točka koji je identičan, konstrukcija obruča je takva da je montaža 29" guma na točak za treking previše opasna. Postoji mogućnost da guma ispadne iz obruča (koji da bi se na njega mogla montirati uska guma kakva se na trekinzima koristi mora biti drugačije konstrukcije od obruča za 29" gume). Takođe, treking bandaš svojim oblikom, ne podrazumeva dovoljnu izdržljivost da bi se na njega mogla montirati i voziti široka 29" guma. Imajte u vidu da 29-ka nije kompromis između trekinga i planinskog bicikla. 29-ka je bicikl namenjen da se po terenu ponaša bolje od 26-ice uz povećanje inertnosti bicikla.27,5" jeste kompromis između velike i inertne 29-ke i male ali agilnije 26-ice. Ako vam teren nije prva stvar na umu, 26-ica je sasvim dovoljna. Što se standardizacije tiče, sama činjenica da su 29-ka a naročito 27,5" prisutni svega nekoliko godina, 26-icu čini najjednostavnijom za nabavku rezervnih delova.

7. Planinski bicikl sa zadnjim amortizerom (fulsuspenžn bicikl). Opcija koju treba razmatrati samo u slučaju da Vam je vožnja po terenu pervashodni cilj kupovine bicikla. Za ovu kategoriju budžet mora biti relativno visok. Sam zadnji amortizer nema svrhu, tačnije, samo je smetnja ukoliko nije vrlo visokog kvaliteta, a to podrazumeva da cena samog zadnjeg amortizera iznosi onoliko koliko je potrebno izdvojiti za čitav bicikl najniže rekreativne klase. Automatski, oprema na ovakvim biciklima kreće od srednje rekreativne kategorije. Dakle ako ste početnik i odlučite se da kupite fulsuspension koji zaista može vršiti svoju funkciju budite svesni da će Vam trebati zaista dosta treninga da bi ste mogli da iskoristite mogućnosti ovog bicikla. Za terenske vožnje bez predhodnog tehničkog iskustva verzije fullsuspension bicikala koje ima smisla razmatrati jesu cross country i trail bicikli. Dakle bicikli sa relativno malim hodom amortizera, uz mogućnost da se amortizeri zaključaju ili postave u mod u kome prilikom vožnje uzbrdo neće bespotrebno raditi i oduzimati Vam energiju. Ostale kategorije fullsuspension bicikala pokazuju svoje prednosti isključivo na terenu za koji kao rekreativac i "vikend ratnik" nikada nećete biti spremni. Kupovinom bicikla sa ogromnim hodom amortizera napred i nazad nabavljate sebi zver koju nećete moći da kontrolišete niti uzbrdo niti nizbrdo. Fullsuspension bicikl na asfaltu ili kao prevozno sredstvo nema nikakvog smisla i samo će Vas udaljiti od početne ideje i zadovoljstva. Priča sa veličinama točkova (26", 27,5" ili 29") ista je kao i kod predhodne kategorije.

Nakon što ste odredili kategoriju bicikla koji Vam najviše odgovara ostaje još da saznate šta dobijate ulažući više novca u bicikl.

Za početak ram. Danas ćete najčešće nailaziti na aluminijumske ramove. Proizvođač uglavnom navodi od koje legure aluminijuma je ram napravljen, ali to je Vama kao rekreativcu potpuno nebitno. Kada govorimo o nižoj rekreativnoj klasi bicikala, kod manje poznatih proizvođača najčešće možete dobiti znatno kvalitetniju opremu za isti novac u odnosu na bicikle nekih vrhunskih firmi. Ramovi različitih proizvođača se po kvalitetu bitnije razlikuju tek kod bicikala u višem cenovnom rangu (preko 1000€ za nov bicikl). Kada su karbonski ramovi u pitanju, nemojte kupovati bicikl sa nižim nivoom opreme samo da bi ste se uz kupljeni karbonski ram uklopili u budžet. Ovo je opravdano u slučaju da vam je to početna platforma i planirate vremenom da i ostatak opreme uskladite sa ramom. Karbonski ramovi su svakako znatno udobniji za vožnju od aluminijumskih. Ne moraju biti lakši od svakog aluminijumskog rama, ali gotovo sigurno će biti znato izdržljiviji od aluminijumskog rama slične mase, osim u slučaju direktnih udaraca, koji su pogubni za karbon.

Vila. Ovo je detalj oko koga, kada govorimo o rekreativnim biciklima, budžet može najviše varirati. Osnovna podela bila bi na vile sa amortizerom i one bez. Uvek je bolje imati bicikl bez amortizera nego loš amortizer. Glavni uslov da se amortizer može smatrati kvalitetnijim jeste da se unutar njega ne nalaze samo opruge ili elastomeri (gumeni valjci), već da postoji i neka vrsta amortizacije (fluid čiji protok usporava vraćanje amortizera u ravnotežni položaj). Najkvalitetniji amortizeri rade pomoću uljnih i vazdušnih komora kojima se rad amortizera može idealno podesiti prema ukusu i potrebama vozača. Takođe, većina amortizera danas poseduje opciju "zaključavanja", koja omogućuje da se na ravnoj podlozi ne gubi energija zbog ljuljana pri radu amortizera.

Što se kočnica tiče, sama činjenica da bicikl poseduje disk kočnice ne podrazumeva da su te kočnice bolje od "običnih" obruč kočnica (recimo V-kočnica). Drumski bicikli poseduju svoj tip kočnice i tu nema mnogo prostora za modifikaciju (u poslednje vreme pojavljuju se i disk kočnice za drumske bicikle, ali rekreativcima to zaista ne može biti potrebno), takođe, zbog namene ovih bicikala, nema ni potrebe za modifikacijama. Fitnes bicikli često koriste kočnice poput onih na drumskim biciklima, ali nekada poseduju u klasične V-kočnice koje potiču sa planinskih bicikala. Takođe, ne treba previše obraćati pažnju na tip kočnice jer ukoliko su dobro podešene sve će odrađivati posao. Gradski bicikli koriste apsolutno sve tipove kočnica. Od coaster kočnica (u narodu poznatih kao kontra), preko drumskih, mehaničkih i hidrauličnih kočnica sa kočionom površinom na bandašu, pa sve do disk i doboš kočnica koje koriste tehnologiju sa motocikala i automobila. Danas sve popularniji bicikli sa fiksnim prenosom čak ne poseduju kočnice već je za zaustavljanje potrebno ubežbati posebnu tehniku skidding, često previše komplikovanu i za iskusne bicikliste. Trekinzi kao i planinski bicikli koriste mehaničke i hidraulične kočnice sa kočionom površinom na obruču točka kao i mehaničke i hidraulične disk kočnice. Za teren je svakako bolje izabrati, kvalitetne disk kočnice. Jedna od zabluda je da su hidraulične kočnice komplikovanije za održavanje od klasičnih mehaničkih kočnica. Potrebno je više umeća da bi se odradio kompletan servis hidrauličnih kočnica u odnosu na mehaničke. Ipak, kada se jednom dobro uradi servis sa hidrauličnim kočnicam bićete barem nekoliko puta duže mirni u odnosu na mehaničke kočnice. Mehaničke kočnice prenos sile vrše putem sajle. Sajla vremenom menja svoje karakteristike tako da je potrebno povremeno vršiti podešavanja. Takođe, pri dugim spustovima, kada konstantno koristite kočnice dolazi do privremenog istezanja sajle, ali i potrošnje pločica to jest paknova. Kod hidrauličnih kočnica tog istezanja nema, a što se potrošnje pločica kod hidrauličnih disk kočnica tiče, ona se anulira automatskim povlačenjem ulja iz rezervoara u ručici kočnice. Hidraulične kočnice su daleko jednostavnije za održavanje jer se ne može desiti da sajla oksidira, u bužir uđe nečistoća, ne zahtevaju redovnu zamenu sajli, a pločice na diskovima u istim uslovima korišćenja traju višestruko duže od paknova kočnica približno iste cene. Takođe, kočiona površina obruča točka se daleko brže troši a znatno je i skuplja i komplikovanja za zamenu od rotora disk kočnice. Savet je da u slučaju da Vam budžet to dozvoljava nikako ne treba bežati niti od jednog og hidrauličnih tipova kočnica,

Dolazimo do prenosnog mehanizma bicikla koji se sastoji od srednjeg pogona, lanca, zadnjih lančanika, prednjeg i zadnjeg menjača i ručica menjača (šiftera). Veliki broj brzina često zvuči kao preterivanje, te 30 brzina zvuči kao apsolutno nepotrebno. Ako izuzmemo preciznost menjača sa velikim brojem brzina i gotovo neosetan prelaz iz jedne u drugu brzinu, potrebe za ovim brojem zaista nema, naročito kada izračunamo da je veliki broj brzina dupliran. Ipak, broj brzina (tačnije broj lančanika na zadnjem točku bicikla) nam govori o kom nivou opreme se radi. Naravno, ovo se odnosi samo za aktuelne modele jer bicikl koji je 2009. imao 27 brzina može imati za 4 klase kvalitetniju opremu od bicikla koji 2013. godine ima 30 brzina (10 lančanika nazad). Kvalitetnija oprema nudi mogućnost da brzine menjate u mnogo težim uslovima od opreme srednje i niže klase. Recimo, Shimano u klasi za planinske bicikle ima više od 10 različitih klasa opreme. Po serijama tu su od vrha počevši XTR, Deore XT, SLX, Deore, Alivio, Acera, Altus,... između ovih kategorija postoji nešto što Shimano naziva Non-Series Shimano Components, kategorije kod kojih se ne pravi kompletna oprema već samo neki delovi poput srednjih pogona recimo. XTR je takmičarska oprema, maksimalno olakšana
sa ojačanim oprugama u svim komponentama, sa jednom jedinom namenom, da takmičar nikada ne može reći kako nije kriv on već loša oprema. Sa druge strane Deore XT je vrhunski nivo Shimano opreme namenjen amaterskoj upotrebi. Dok ćete u slučaju da posedujete recimo Alivio zadnji menjač, promenu brzina morati da obavite pre teške uzbrdice, sa XT menjačem o tome nećete morati da brinete. Bez obzira na opterećenje ovaj menjač će odraditi svoj posao. Tu je u šimanov najveći i jedini pravi rival SRAM. Njihova oprema je poređana na sledeći način XX1, XX, X0, X9, X7, X5, X4.... Ovde prve 3 kategorije opreme konkurišu Shimano XTR-u (konstrukcijska rešenja poput prenosa 2x10 ili 1x11 ih međusobno razlikuju), zatim je X9 ekvivalent Shimano XT opremi i tako redom. Ako kupujete bicikl za rekreaciju ispod poslednjih navedenih kategorija (Shimano Altus ili SRAM X4) nema smisla ići. Niže kategorije nisu namenjene rekreativnoj upotrebi već su tu kako bi vaš serviser imao od čega da živi. Takođe, nema potrebe ići iznad Shimano Deore XT t.j. Sram X9 klase opreme. U zavisnosti od toga šta od preostalih kategorija izaberete zavisi masa vašeg bicikla kao i njegove tehničke mogućnosti. Sa svim ovim kategorijama opreme moći ćete da vozite svaki teren kome je jedan rekreativac dorastao, ali će to koliko će vam teren stvarati tehničkih problema u mnogome zavisiti od opreme.

Točkovi. Oni su najinertniji deo bicikla. Samim tim ubrzanju vašeg bicikla više može doprineti ušteda nekoliko stotina grama po obimu točkova (obruči, gume,...) nego nekoliko kilograma u centralnom delu bicikla. Takođe, nemojte se zanositi da se sve gume bez krampona kreću brže od guma sa većim kramponima. Često su "ćelave" gume drastično teže od kvalitetnih "kramponki" te jedino šta ostaje hendikep guma sa kramponima jeste zvuk brujanja po asfaltu
koji vas podesća da vozite "traktor" a ne "sportski auto". Imajte u vidu da često možete biti daleko brži ako na bicikl stavite široke ali lake gume nego uske gume. Uske gume, da bi dodirna površina ostala mala i kada je vozač na biciklu, često moraju biti napumpane daleko više nego što i guma i obruč to dozvoljavaju. Sa druge strane široke balonke na malom pritisku mogu odlično držati oblik čak i uz vrlo teškog vozača. Zato nije retka pojava da teži ljudi brže
mogu voziti sa širokim gumama nego sa uskim.

Česta greška kupaca je što im je prioritet kataloško pakovanje određenog bicikla pa i nakon kupovine polovnog bicikla pokušavaju da ga vremenom "spakuju" onako kako je to proizvođač fabrički uradio. Uvek na najbolje, ali naravno i najskuplje bicikl sklapati prema ličnim afinitetima. Takvi "custom" bicikli su prilagođeni vlasniku, a ne ciljnoj grupi. Pri sklapanju je potrebno voditi računa o osobinama vozača kao i o kompatibilnosti delova. Razlika je ista kao između konfekcijskih odela i onih krojenih po meri. Dakle ako ste u mogućnosti, bicikl sklapan deo po deo, za Vas lično je najbolja opcija.

Gledajte na kupovinu bicikla kao ulaganje u sopstveno zadovoljstvo, a ne kao na još jednu obavezu koju treba otaljati.